WEBVTT

00:00:00.000 --> 00:00:02.772
Шта богате земље чини богатим?

00:00:02.812 --> 00:00:05.296
Данас ћемо разговарати о томе зашто већина људи

00:00:05.336 --> 00:00:07.505
има погрешан одговор на то питање.

00:00:07.545 --> 00:00:14.942
[музика]

00:00:15.177 --> 00:00:18.059
Већина људи би рекла да земља постаје богата

00:00:18.099 --> 00:00:22.152
ако има природне ресурсе, попут нафте или
минерала или пољопривредног земљишта.

00:00:22.192 --> 00:00:26.243
Али да је то истина, Јапан би заправо
био веома сиромашна земља,

00:00:26.283 --> 00:00:29.078
и многе афричке земље биле би невјероватно богате.

00:00:29.118 --> 00:00:32.791
Дакле, ако ресурси не чине земљу богатом, шта чини?

00:00:32.831 --> 00:00:34.076
Испричаћу Вам двије приче.

00:00:34.116 --> 00:00:37.386
Ово је мост и аквадукт у јужној Француској.

00:00:37.426 --> 00:00:40.062
Изградили су га Римљани прије отприлике 2.000 година.

00:00:40.102 --> 00:00:43.252
Да би га изградили, имали су само најосновније технике,

00:00:43.292 --> 00:00:46.540
пуно камена и малтера, неке основне полуге и ременице,

00:00:46.580 --> 00:00:48.180
и пуно радника.

00:00:48.220 --> 00:00:51.088
И још увијек стоји након 2.000 година.

00:00:51.128 --> 00:00:53.487
Ово је мост Tacoma Narrows.

00:00:53.527 --> 00:00:56.155
Изграђен је 1940. године у држави Вашингтон,

00:00:56.195 --> 00:00:59.576
користећи све најсофистицираније
могуће алате и технике.

00:00:59.616 --> 00:01:03.171
Имали су челик високог квалитета, имали
су армирани бетон и дизалице,

00:01:03.211 --> 00:01:06.335
и опет је пао мање од годину
дана након што је изграђен.

00:01:06.375 --> 00:01:08.934
Тако да, ресурси не објашњавају

00:01:08.974 --> 00:01:11.591
успјех или неуспјех ова два различита моста.

00:01:11.631 --> 00:01:13.972
Шта објашњава? Подстицај.

00:01:14.012 --> 00:01:17.498
Римљани су увијек тестирали своје мостове
прије него што су их користили.

00:01:17.538 --> 00:01:20.657
Натоварили би огромна воловска
кола пуна тешког камења,

00:01:20.697 --> 00:01:22.324
и возили га преко моста.

00:01:22.364 --> 00:01:24.855
И ако се мост није урушио под тим тешким теретом,

00:01:24.895 --> 00:01:26.172
био је безбједан за коришћење.

00:01:26.212 --> 00:01:27.955
И ево у чему је ствар.

00:01:27.995 --> 00:01:30.940
Римљани су натјерали особу која је дизајнирала мост,

00:01:30.980 --> 00:01:33.266
да вози та прва колица преко њега.

00:01:33.306 --> 00:01:35.772
Тако да је имао веома лични подстицај

00:01:35.812 --> 00:01:38.084
у изградњи најјачег могућег моста.

00:01:38.124 --> 00:01:40.212
И зато неки римски мостови

00:01:40.252 --> 00:01:42.402
и даље стоје након 2.000 година,

00:01:42.442 --> 00:01:44.992
а неки од наших модерних мостова падају.

00:01:45.032 --> 00:01:48.188
Наша друга прича одвија се
на Корејском полуострву,

00:01:48.228 --> 00:01:50.887
које је подијељено између
Сјеверне и Јужне Кореје.

00:01:50.927 --> 00:01:53.091
Ево сателитске слике снимљене ноћу.

00:01:53.131 --> 00:01:56.189
Можете видјети Јужну Кореју сву
обасјану попут сусједне Кине,

00:01:56.229 --> 00:01:58.771
јер је то напредна, развијена економија.

00:01:58.811 --> 00:02:02.815
А можете видјети и Сјеверну Кореју,
која има сличну популацију,

00:02:02.855 --> 00:02:05.569
али је катастрофално неразвијена.

00:02:05.609 --> 00:02:07.569
Шта објашњава разлику?

00:02:07.609 --> 00:02:09.953
Па, ове двије земље имају
исту географију,

00:02:09.993 --> 00:02:13.499
исту климу и исте ресурсе. Тако
да то не може бити разлог.

00:02:13.539 --> 00:02:17.786
Све до 1945. године, Сјеверна и
Јужна Кореја су биле иста држава.

00:02:17.826 --> 00:02:20.174
Дакле, они дијеле исту хисторију, исти језик,

00:02:20.214 --> 00:02:23.313
исту религију, исту културу. Тако
да то не може бити то.

00:02:23.353 --> 00:02:27.320
Разлика је у томе што Јужна Кореја има
економију засновану на тржишту,

00:02:27.360 --> 00:02:30.271
и демократија је од 1970-их.

00:02:30.311 --> 00:02:32.189
Сјеверна Кореја, с друге стране,

00:02:32.229 --> 00:02:35.557
је једна од посљедњих преосталих
комунистичких диктатура на свијету.

00:02:35.597 --> 00:02:38.243
Опет, разлика је у подстицајима.

00:02:38.283 --> 00:02:42.477
Тржишна демократија успоставља подстицаје
за иновације и инвестиције,

00:02:42.517 --> 00:02:44.997
којих нема у комунистичкој диктатури,

00:02:45.037 --> 00:02:48.714
и подстицаји објашњавају зашто је Јапан
сиромашан ресурсима

00:02:48.754 --> 00:02:52.838
заправо веома богат, док су многе
афричке земље веома сиромашне.

00:02:52.878 --> 00:02:55.544
Јапан је демократски, има
владавину закона,

00:02:55.584 --> 00:02:56.949
и штити имовинска права,

00:02:56.989 --> 00:03:00.879
а све те институције стварају подстицаје
за економски раст.

00:03:00.919 --> 00:03:03.603
Док, из разних хисторијских разлога,

00:03:03.643 --> 00:03:06.919
многе земље у развоју
немају те институције,

00:03:06.959 --> 00:03:09.716
што значи да њихови грађани
имају мање подстицаја

00:03:09.756 --> 00:03:11.204
да улажу и иновирају.

00:03:11.244 --> 00:03:13.626
Ефекат подстицаја је тако снажан

00:03:13.666 --> 00:03:16.354
да се види из свемира.

00:03:16.394 --> 00:03:18.761
Ко је тај Econ Guy?

00:03:18.801 --> 00:03:21.736
Ја сам Patrick Walsh. Ја сам
ванредни професор економије

00:03:21.776 --> 00:03:24.320
на колеџу Saint Michael у близини
Burlingtona, Vermont.